среда, 17. септембар 2014.

Zec Micika

Prvi svoj post počinjem sa jednim malim divnim stvorenjem. Njegovo ime je Micika, dečak je, ali ja to nisam znala kada sam ga kupila pa je zbog toga dobio žensko ime. Mada meni sad kad kažem Micika to ime uopšte ne zvuči kao da je žensko ime. 

08.08.2010. je bio kirbaj u mom selu, i baš sam tada nameravala da kupim neku životinjicu, mama mi je rekla da ne dolazim sa hrčkom, morskim prasetom ili papagajem. Dečko i ja smo se prošetali po kirbaju i kad sam videla tog malog zeca odmah sam se zaljubila u njega. To je bila ljubav na prvi pogled. 
Bio je na suncu u nekom malom kavezu, sa jos 5 zečića pored njega i par miševa, bez vode i hrane, gledao me je tim njegovim divnim krupnim okicama kao da je govorio ,,Uzmi me,,. Ja sam rekla dečku ja hoću njega, pitali smo koliko košta i odmah mi ga je dečko kupio. 




Gore na slici je on, taj dan kad smo ga doneli kući.




Jako puno voli da ručka jabuke, kao što se i vidi, šargarepe, i naravno bombončiće koji su namenjeni za kuniće. Svako jutro on čeka da mu se da bombončić i onda je srećan ceo dan. Retko kad se desi da baš nema bombončića pa bude nervozan i ljut, ali ga to brzo prođe. 


Sad je on veliki dečak i puno se volimo. Svakog dana se nas dvoje igramo. Veoma je umiljat i voli sve, sem mog dečka koji ga je i kupio. Pošto on živi u Nemačkoj, kad god dođe Micika ga prati i gleda gde on ide, i ponekad ga hoće ugristi. Mislim da je Micika ljubomoran i ljut, pošto ja odem kod dečka u Nemačku i onda Miciku ostavim roditeljima i sestri da ga čuvaju.
Ali dobro, sve to brzo prođe pa mi opet budemo zajedno. Evo trenutno sad dok pisem post, on sedi kod mene u krilu i ručka jabuku. Obožavam ga. 


Želim samo da naglasim, da ne kupujete kunića ako nemate viška vremena. Ustvari nemojte kupovati kuniće, usvojite ih. I to isključivo ako znate da ćete mu pružiti divan dom, pun ljubavi i nežnosti. Ako znate da imate višak para koji ćete moći dati na njegovu hranu, i sve ostalo što mu je potrebno. 
Ljudi koji imaju kunića, nek ih vole, paze i maze, jer su oni veoma divna bića. 

I za kraj jedna sličica koju mi je mama poslala dok sam bila u Nemačkoj da se uverim da je Micika dobro i da uživa. 




 
RIP počivaj u miru moj verni prijatelju. Voleću te zauvek, dok srce ne stane..

Do sledećeg posta!




Нема коментара:

Постави коментар